Градски музеј Вршац

Крајем 19.века у Великом риту крај Вршца откривена је остава римског новца цара Константина из IV века. Због овог изузетног открића, Градско представништво вршачке муниципије 1882. године оснива градски музеј Вршац, један од најстаријих музеја у Србији. Музеј чине три објекта:

• зграда Конкордија која представља средиште музеја, 
• зграда Апотека на степеницама као споменик културе од великог значаја са сталним поставкама Уметност фармације – од биљке до таблете и Природњачка поставка и 
• здање Вршачког замка са сталном поставком Живот у утврђењу у средњовековном Банату. 

У музеју постоји неколико одељења: археолошко, историјско, нумизматичко, етнолошко, природњачко, уметничко и конзерваторска радионица за керамику и штафелајно сликарство.

Градски музеј има дугу и веома важну везу са археологијом. Историјат музеја започиње са првим кустосом Феликсом Милекером (Felix Milleker), који је почео да ради 1894. године. Он покреће археолошка истраживања и вредно прикупља предмете откупом од колекционара. Покренута су прва археолошка истраживања локалитета Ватин и Потпорањ. До своје смрти 1942. године Ф. Милекер је предузео низ истраживања, сачинивши изузетно велику музејску збирку. До данас, збирка праисторијских предмета вршачког музеја највећа је у Србији. 

Археолошка збирка музеја поседује налазе од периода старијег каменог доба све до средњег века што говори о изразито повољним условима овог региона за живот и економску делатност. Истичу се кремени налази са локалитета Црвенка-Ат који припадају горњепалеолитској култури-орињасијен (27 000-23 000. год. п.н.е.) и представљају једну од најбогатијих колекција овог периода које су прикупљене на простору средње Европе и Балкана. Документовано је и преко 100 неолитских локалитета старчевачке и винчанске културе, од којих су боље истражени и публиковани локалитети попут Ата на северозападном рубу Вршца и локалитет Кремењак код села Потпорањ.  Такође посебну пажњу заузимају збирке бакарног, бронзаног и гвозденог  доба, међу којима се посебно издвајају Вршачки идол са локалитета Вршац-Лудош и Дупљајска колица из Дупљаје, као и велика остава сребрног накита са локалитета Жидовар. 

Југоисточни Банат, својим местом у Панонској низији и раскрсници некадашњих путева, представља сведочанство дуге међуљудске интеракције и живота. Праисторијска збирка и истраживања тог периода употпуњују историју овог простора и њених становника, и сведоче о проласку савременог човека на путу од Африке ка Европи, миграцији неолитског становништва из Анадолије,  доласку степских народа попут Скита па све до западноевропских Келта.

Циљ Градског музеја у Вршцу јеста да прикаже историју и културу града Вршца и читавог подручја јужног Баната, од прве појаве човека на овим просторима. На тај начин музеј омогућава увид у богату историју контаката различитих људи и заједница, које су формирале ово подручје. Тиме се истовремено чува и оплемењује локална историја и свест о значају културних добара овог подручја.