Народни Музеј Лесковац
Као и многи музеји, Народни музеј у Лесковцу настао је радом и трудом локалне заједнице инспирисане археологијом. Почетком 20.века лесковачки учитељи бавили су се прикупљањем и чувањем старина формирањем просветног музеја. Ову вишедеценијску традицију је преузело Ђачко историјско друштво Вуловић из гимназије у Лесковцу, организујући ископавања на историјиски познатим местима као што су Скобаљић град, Хисар и Царичин град. Због велике посвећености сакупљању артефаката друштво је оформило збирку римског и средњовековног новца, збирку оружја и археолошку збирку, а након Другог светског рата 2. маја 1948. године дошло је и до иницијативе за оснивање Народног музеја.
У склопу музејске зграде која је наменски изграђена 1974. за потребе музеја, поред простора са сталном поставком, постоје и две ликовне галерије, сала за научне скупове и библиотека. Музеј има неколико одсека одељења основне делатности: археологије, етнологије, историје, историје уметности и ликовне уметности, као и одсеке за конзерваторско-рестаураторске послове, документацију, стручни рад са публиком и стручну библиотеку.
Археолошка збирка постоји од оснивања музеја и један део предмета био је поклон археолошког ентузијасте Сергија Димитријевића посвећеног прошлости Лесковца и Србије. Даљим радом збирка је обогаћена рекогносцирањем и археолошким ископавањем овог краја. Збирку чине археолошки налази од праисторије до средњег века и говоре о континуитету насељавања лесковачког предела. Као један од наших изузетно цењених археолога, Милутин Гарашанин је дуго радио са музејем, водећи мања ископавања у Медвеђи и Малој Грабовници и рекогносцирањем локалитета у околним општинама, због чега је допринео колекцији праисторијске збирке. У оквиру овог одсека по богатству и многобројности налаза истиче се издвојена античка збирка Мала Копашница са 1430 предмета и 805 примерака новца, збирка локалитета Царичин град који се налази на прелиминарној Унесковој листи светске културне баштине и збирка Хисар локалитета који чини вишеслојно налазиште од праисторије до средњег века. Сви поменути локалитети део су сталне поставке музеја.Делатност Народног музеја чува културно-историјску баштину југа Србије. Својим радом музеј жели да едукује локалну заједницу, а затим и ширу јавност о значају овог краја. Од 1961. године у склопу своје издавачке делатности музеј издаје годишњи часопис Лесковачки зборник, а од 1988. године, постављајући важна питања и сагледавајући изазове из научне перспективе, одржава научни скуп Културно-историјска баштина Србије. Народни музеј у Лесковцу је 2015. године проглашен од стране Музејског друштва Србије за најбољи музеј на територији Републике Србије, што говори у прилог посвећености ове установе да сачува и заштити прошлост свог краја и инспирише интересовање своје локалне заједнице. Народни музеј у Лесковцу је добитник награде ЖИВА за најбољи словенски музеј 2023. године коју додељује Форум словенских култура.
