Филозофски факултет Универзитета у Београду

Филозофски факултет иза себе има дугу историју постојања. Прво, као један од
факултета Велике школе 1863. године, а затим и као најстарији факултет приликом
оснивања Универзитета у Београду 1905. године.  Располаже са 255 сарадника у
настави, око 6000 студената на свим нивоима студија (основне, мастер, докторске) и са
десет студијских група (филозофија, социологија, психологија, педагогија, андрагогија,
етнологија, и антропологија, историја, историја уметности, археологија и класичне
науке).
Катедра за археологију формирана је 1881. године на Великој школи у Београду када је
Михајло Валтровић изабран за првог професора ахреологије у Србији. Од 1920. је
семинар за археологију постао самостална наставна и научна јединица, док се од 1962.
настава на Филозофском факултету одвија у оквиру Одељења за археологију.
Одељење за археологију образује своје студенте кроз основне и специјалистичке
курсеве из различитих области археологије, археозоологије и физичке антропологије.
Настава се реализује кроз предмете који покривају подручја Европе, источног
Медитерана, Блиског истока и Египта, од ране праисторије до средњег века. У оквиру
Одељена за археологију постоје и Археолошка и Палеоантрополошка збирка, Центар за
теоријску археологију, Лабораторија за биоархеологију, БЕЦАП конференција и Клуб
студената археологије.
Археолошка збирка располаже богатом колекцијом археолошких налаза и
документације са најзначајнијих локалитета из Србије, широког хронолошког распона
од праисторије, антике до средњег века. Основана је 1929. године захваљујући
професору археологије др Милоју М. Васићу и сер Чарлсу Хајду. У оквиру збирке
постоји конзерваторска лабораторија и одвија се практична обука студената основних
студија археологије.
Од 2015. године објављују се истраживачки археолошки радови Одељења за
археологију у часопису АРХАИКА, а од 2017. године  студентског
часописа АРТЕФАКТИ.